Игре

Буњевачке игре

Буњевачка етничка група која живи на северу Бачке представља јединствено подручје у Србији што се тиче народног
стваралаштва.. Своје игре, песме , свирку и ношњу они чувају и негују са великом пажњом и љубављу. Лепота тих игара као и њихов посебан стил у изводјењу прави су изазов за све добре играче.
У игри доминирају мушкарци са изводјењем веома компликованих корак. Док их женски део учесника у игри прати веома уздржано, елегантно ситним корацима са мало померања у простору.

"Ја цура,ти дивојка свадимо се око момка,
Хајде дико сад ме проси па ме својој кући носи…"

Влашке игре -Хомољских планина

У овим играма обрађена је облас тисточне Србије укојој живе Власи и Срби. Као што је све у Југославији испреплетано тако су и игре и обичаји Влаха и Срба у овим играма помешани. Власи су етничка група која је веровала да се духови који живе у земљи могу истерати труптањем или ударањем ногу о земљу. Ношња приказана у овој игри је типична чобанска (шубаре, гуњеви, штапови са којима се изводе разне чобанске вештине) коју су они носили чувајући овце.

Врање са чочеком

Ова игра из јужне Србије представља мешавину господског и оријенталног стила играња. Почиње заносном игром девојака које заводе својим стасом па се затим прикључују бегови са господском игром, иза тога долазе цигани са брзим и темпераментним чочецким играма, а на крају солисткиња на гочу изводи оријентални плес уз еуфоричну пратњу осталих. Ношња најбоље одсликава чињеницу да је овај крај петсто година био под турском владавином.

"Шано душо,Шано мори,отвори ми врата,
Ја ти носим џанум Шано ђердан од дуката..."

Гламочко немо коло

Ове, вероватно најстарије српске игре настале су на просторима бивше Југославије у западној Херцеговини. Оне се изводе без музике јер су настале у периоду када су се окупљања и све културне активности сакривале од мрских и често сурових поробљивача. Почињале су спорим трупкањем у ритму по каменој подлози што је изазивало чудан звук који је одзвањао простором и давао окупљенима нови подстицај за игру. Ово су у исто време биле и игре испитивања снаге и издржљивости младих на основу чега су вршени избори за удају и женидбу. Ношње су горштачке али живописне у којима доминирају плава, бела и црвена боја. Девојкеимомцинагрудимаимајуметалнетокеидукатекојитокомигредајупосебнудражибојутона.

Игре Западне и Централне Србије

Потичу из области која је најбогатија изворним српским народним играма. Кораци ових игара су ситни и танани повезани финим нитима у филигрански поетичан вез. Прелаз из игре у игру је готово неприметан а свака игра за себе представља посебно кореографско решење. Ово су игре које имају етнографско и историјско значење преплетене обичајима. Ношње за ове игре представљају посебан визуелни доживљај, а свака ношња за себе је уметничко дело. Неки делови ових ношњи су у прошлости и годинама рађени ноћу да би дочекали светлост дана.

"Играле се делије,насред земљеСрбије,
Све делија до делије нек је коло шареније....
...шиљчићи опанчићи са два прста каишчићи"

Игре из Војводине

Војводина је област на северу Србије насељена разним ентитетима. Испреплетани су обичаји и игре Срба, Русина, Украјинаца, Словака, Румуна, Пољака и других народа и уобличени у једну целину пуну атрактивних елемената. Гледаоцима често застане дах од усхићења гледајући наше виртуозе у својим солистичким деоницама.

Игре из Македоније

Карактеристике ове македонске игре се огледају у динамичном и снажном мушком игрању испуњеном скоковима, окретима и чучњевима. Где момци показују своју снагу и вештину, како у игри тако и уживоту. Женска игра је насупрот томе смирена и суздржана. Ова кореографија је изузетно атрактивна, како због песме, игре и музике тако и због прелепе ношње.

"Море чичо рече да се женим,
Море де ла рече де не срече
Ама стрина Сава,ич недава..."

Игре из старе Бања Луке

Када се на омиљеном месту за игру, накадашњи бањалучки плац,скупе сви бањалучани ,млади и стари, богати и сиромашни, сељаци и грађани , у заједничком колу, онда весеље траје до касно у ноћ.  ” Бањалучке игре” су кореографија која се одликује шаренилом ,т.ј разноликошћу ношње и игре,зато што је играју сви сталежи сановништва:-сељаци-”старо сељачко коло, буле-”игра була”, госпођице (грађанке)-”девојаћко коло”, мајстори-”мајсторско коло”, пекари-”пекарско коло”. Ова кореографијаје јединствена по томе што представља јединство и слогу различитости.
 

Мађарске игре

Мађарске игре верно одсликавају страствени карактер њених становника. Девојке плене својим изгледом а момци им парирају виртуозном игром, и све то уз звуке најпознатијих мађарских мелодија.
 

Српске игре Гњиланског краја

Темпераментна игра Гњиланског краја, која приказује кораке и традиционалну ношњу тог краја. Игра почиње лаганом музиком и кораком, који постепено почиње да се убрзава, смењујући свечану и лагану музику музиком Шиловачког чачка и Шврљига које карактерише брз темпо и мелодија. Игра обилује прелепим мелодијама и корацима карактеристичним за поднебље Гњилана на Косову. Ношњу красе прелепи, ручно рађени детаљи, попут ћустека (мушка огрлица), јердана (женска огрлица), ручно везених марамица и марама за главу, и многи други делови ношње, такође посебно декорисани: јелеци, чарапе, бошче, тканице, колани,...

Шопске игре

Динамичне  игре из југоисточне Србије у којима се преплићу играчки елементи бугарског и српског живља. У овим играма су бугарски елементи приказани у изворном облику уз сву динамику и брзину смењивања кореографских мотива и облика